Naš Nenad Tasić je 28. jula učestvovao na Midi Trail trci u Sarajevu, gde je uspešno savladao 34km veoma zahtevne staze.

Midi Trail trka je koncipirana tako da svojim etapama poveže Jahorinu s drugim delovima BiH i da na taj način okuša sposobnosti učesnika koji se bore sa usponima i padovima nepredvidive planine.

Pitali smo Nenada:

1. Koji ti je bio glavni motiv trke?

Glavni moto koji me pokreće jeste „pobediti samog sebe“. To je motiv u kome učim o sebi, svojoj ličnosti i svojim granicama sposobnosti.

2. Koliko si se dugo pripremao za ovako zahtevnu trku? 

Od 01.01.2018. godine počeo sam sa intenzivnim treninzima, ranije sam uz trčanje rekreativno vozio MTB (brdski bicikl) tako da je to bilo dovoljno za trku ove težine.

3. Kako je trčati pod planinskim uslovima? 

Kao veliki ljubitelj prirode osećam se srećno i ispunjeno kad se nalazim na nekoj od planina, to mi je motiv više za trke sa dosta elevacije. U toku ovako teške trke normalno je da se suočimo sa dosta bola ali na kraju sav taj bol prođe a sećanja i uspomene ostaju zauvek.

4. Da li si vodio računa o ishrani pre trke?

Ishrana je jedna od ključnih stvari u trčanju, trudio sam se da pored standardne ishrane vodim računa i unosim dotatnu količinu nutrijenata koje su neophodne za imunitet usled jakih treninga.

5. Koliko je sportska oprema važna na planinskoj trci? 

U trail trčanju sa velikom elevacijom po stenovitom terenu od opreme su najbitnije patike, specijalno dizajnirane za ovakav vid podloge. Bitan je ranac sa flašicom za vodu i dodatnim džepovima gde se mogu ostaviti gelovi, šuškavac u slučaju kiše, štapovi za lakše kretanje po brdovitom terenu ali ih ja ovoga puta nisam koristio.

6. Da li si imao krize i na koji način si ih prebrodio? 

Naravno, u svakoj trci naiđe kriza, to su teški trenuci, svašta mi prolazi kroz glavu, moje telo kaže odustani, glava kaže idi do kraja, to je ona borba sa samim sobom. Taj deo krize odvaja ljude ko je kakav po mentalnoj snazi koja može da utiče na krajnji rezultat trke.

7. Kada je bilo najteže? 

Velika želja za pobedom čak i kod najboljeg trkača može biti kobna ako se snaga ne rasporedi kako treba. Prvu i najtežu deonicu trke istrčao sam jako, do najvišeg vrha stigao sam kao treći trkač. U nastavku sam jedan deo trčao pod grčevima i trpeo jake bolove, jednostavno to je deo avanture i predaje nema. Najteži udarac za mene je bio kada sam zalutao, staza nije bila najbolje markirana pa sam se dva puta vraćao uzbrdicom ali to se dešava u brdskim trkama i čovek treba biti spreman i za takve stvari.

8. Kakav je osećaj nakon prolaska kroz cilj?

Ja to obeležim suzama, prorade mi emocije jer znam kroz šta sam prošao da bih došao do toga. Tu sreću i radost teško je opisati, to je ono zbog čega sam trenirao, ustajao dok su mnogi spavali, legao rano dok su drugi vikendima izlazili.

9. Koji su ti sledeći planovi?

Cilj je poboljšati lično vreme, cele godine radim na brzini, tako da su jesenje trke pravo vreme za lične rekorde. Biće još trka ove godine. Glavne trke su mi: u septembru Berlin 42,2km., u oktobru Ljubljana 21,1km i nekoliko trka u Srbiji na jesen.

10. Šta bi nam još dodao o sebi a da te nismo pitali?

Dodao bih da sam ove godine do danas pretrčao oko 1.600 km sa oko 20.000 m uspona. Svake godine cilj mi je da povećavam kilometražu jer samo tako dolaze rezultati. Ujedno želim da vremenom istrčim Ultra maraton od 100km, pa možda ispunim normu da jednog dana istrčim i trku na Mon Blanu sa najboljim trkačima sveta. Prošle godine svoj odmor sam iskoristio za jednu lepu avanturu brdskim biciklom. Obišao sam lepe delove Srbije kao što su Ovčarsko-kablarska klisura, Mokra Gora, Kanjon reke Uvac, zatim Bosna – Višegrad i na kraju Crna Gora – Sutomore. Bilo je to pređenih više od 500 km i 7.000 m uspona za 5 dana. Kroz neko vreme pokušaću da ostvarim svoj plan i ideju sa novom avanturom koja je daleko od Srbije. Imam još ciljeva, želja, ali o tome ću vas obavestiti kad dođe vreme.